Za Moju Malu, Toni Parsons

*** O Knjizi ***

Alfi Bad je pronašao savršenu ženu sa kojom bi želeo da provede ostatak života, ali ubrzo ostaje bez nje. On ne veruje da u ljubavi može da postoji popravni ispit. Vrativši se u Englesku koju je napustio za vreme svog kratkotrajnog, idiličnog braka on otkriva da se čitav svet oko njega srušio: brak njegovih roditelja, zdravlje njegove bake, kao i njegova ambicija da postane pisac. Utehu pronalazi u prolaznim vezama sa studentkinjama škole u kojoj predaje. A onda, jednog dana, usamljena mlada majka zakuca na njegova vrata i zamoli ga da joj pomogne u pripremanju ispita. I Alfijev život se menja. Da li će on ikada moći da pronađe mir u porodičnom životu? Da li će moći da se odrekne kratkotrajnih seksualnih avantura zarad sveobuhvatnog odnosa? I kako se uopšte postaviti kada devojka koja ti se sviđa ima problematičnu klinku koja je očarana rvačem sa TV-a poznatog pod nadimkom Šnicla?

*** Kritike ***

“isti spoj neodoljivog humora i dobro odmerenog zapleta koji su u ČOVEKU I DEČAKU očarali milione čitalaca”
The Observer

“odmereno, izbrušeno, slojevito… zadire u suštinu seksa, ljubavi, porodice i prijateljstva… izvadite maramice i počnite da čitate”
The Mirror

“samouvereno i sveobuhvatno… čitaocu je nemoguće da ostane po strani”
Independent

“prefinjeno i inteligentno… uspeh koji je ostvario svojim prvim delom Parsons će po svemu sudeći ponoviti i sa romanom ZA MOJU MALU”
The Times

*** O Autoru ***

Toni Parsons je rođen u činovničkoj porodici u londonskom Ist Endu. Kada mu je bilo dvadeset godina zaposlio se u fabrici za proizvodnju džina. Potom je postao muzički novinar i pratio je eksploziju panka i novog talasa. Parsons se oženio koleginicom, a kada su se razveli dodeljeno mu je starateljstvo nad njihovim četvorogodišnjim sinom.

Toni Parsons je sin bivšeg marinca kojem je dodeljen Orden za izuzetnu službu tokom Drugog svetskog rata, što je drugo po važnosti odlikovanje u britanskoj vojsci. Ta dva odnosa – sa sinom koga je sam podizao i sa pokojnim ocem koga je obožavao – čine okosnicu i srž romana Čovek i dečak.

Toni Parsons je jedan od najpoznatijih pisaca u Engleskoj. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzičkih listova u Britaniji. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske. Parsons je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle tokom osamdesetih. Devedesetih je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u emisiji BBC-ja, Late Review.

Njegov prvi roman Čovek i dečak doživeo je ogroman uspeh u Engleskoj i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.

*** Odlomak Iz Knjige ***

Prvi deo: sviđaš mi se, dobar si



Jedi hladnu kašu



"Moraš da jedeš hladnu kašu", rekao mi je jednom.

To je kineski izraz, kantonski, mislim. Iako je imao staromodni plavi britanski pasoš i bio srećan što sebe može da naziva Englezom, rođen je u Hongkongu. Ponekad se videlo da je sve ono važno u šta je verovao, na primer važnost jedenja hladne kaše, stvoreno davno i daleko.

Prestao sam sa onim što sam radio i zurio u njega. O čemu to sad priča?

"Jedi hladnu kašu."

Onako kako mi je objasnio, jesti hladnu kašu znači raditi nešto toliko dugo da, kad dođeš kući, za jelo nema ničega osim hladne kaše.

Pomislio sam – šta on misli, s kim stanuje? Sa Zlatokosom i tri medveda?

Tako postaješ dobar u nečemu, rekao mi je. Jedino tako postaješ dobar u bilo čemu. Jedući hladnu kašu.

Radiš dok se drugi zabavljaju. Radiš dok drugi gledaju televiziju. Radiš dok drugi spavaju.

Da bi postao majstor u nečemu, moraš da jedeš hladnu kašu, Cvrčak.

Zapravo, nikada me nije zvao Cvrčak.

Ali uvek sam osećao da bi mogao.

Pokušavao sam da shvatim. Bio mi je i učitelj i prijatelj, a ja sam se uvek trudio da budem dobar učenik. I dandanas se trudim. Nisam ja kriv – negde usput pomislio sam da jesti hladnu kašu znači nešto drugo. Nešto što nema veze s kineskim značenjem.

Nekako sam sebi utuvio u glavurdu da jesti hladnu kašu znači prolaziti kroz patnju. Vući se kroz teške dane, mesece i godine, jer nemaš drugog izbora.

Jeo sam hladnu kašu Istoka pomešanu sa gorkom pilulom Zapada. Sada ih više ne razlikujem.

On uopšte nije mislio na to. Mislio je na odricanje od udobnosti i zadovoljstava radi višeg dobra. Mislio je na odlaganje ubiranja plodova radi nekog dalekog cilja.

Jedi hladnu kašu danas, da bi imao nešto bolje sutra. Ili prekosutra. Ili nakosutra. Nema to nikakve veze sa Zlatokosom i tri medveda.

Čini mi se ipak da je ideju samožrtvovanja lakše prihvatiti ako ste rođeni u siromašnom delu Kouluna. Tamo odakle sam ja baš i ne mare za takve stvari.

Jesti hladnu kašu – to za mene znači trpeti nešto što mora da se istrpi. I ne samo to – to znači da vam neko nedostaje. Da vam zaista nedostaje.

Onako kako ona nedostaje meni.