Rob, I. B. Singer

Opis Proizvoda: Rob, I. B. Singer

*** O Knjizi ***

Lubavna priča sužnja Jakova i seoske devojke Vande osnova je ove neobične knjige koja može da ima mnoštvo čitanja, u zavisnosti od dela sveta, navika i pogleda na suštinska životna načela i ubeđenja. No, jedno je sigurno, večita borba između ljubavi i mržnje, osećanja i surove okoline, univerzalna je i vanvremenska vrednost ovog antologijskog romana. Bogatstvo i specifičnost religijskih motiva, verovanja i rituala, stvaraju bogate i slojevite slike jednog vremena, surovog i čednog u isto vreme.

Slike pogorma, opisi obrednih ceremonija, tople ljubavne reči, ljubavna igra i orgijastička slavljenja života oslikavaju stvarnost jednog sela na kraju sveta.

*** O Autoru ***

Isak Baševis Singer (14. jul 1904. - 24. jul 1991.), jevrejski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978.

Rođen u Poljskoj, u gradiću Radziminu, 14. jula 1904. godine, u rabinskoj porodici, Isak Baševis Singer je jevrejsko obrazovanje stekao u verskoj školi svoga oca, i stekao status rabina. Tim poslom se nikada nije bavio, kao ni njegov stariji brat Izrael Ješua Singer, kasnije poznat pisac jidiša.

Godine 1925. Singer na konkursu jednog varšavskog lista za priču osvaja prvu nagradu, potom, sve češće piše priče, novele i štampa ih po jidiš novinama i časopisima. Mada se oslanjao na tradiciju fantastike u domicilnoj književnosti, pisao je o savremenim likovima i njihovim problemima, ali je dugo izbegavao složenije socijalne konotacije.

Singer, 1935. godine, pred nadirućim nacizmom, odlazi, za bratom, u SAD, u Njujork, gde nastavlja da piše umetničku prozu, radeći i za jidiš novine. Pavković ističe: „Svet realnosti i mašte, demona i ljudi se u njegovim prozama neodvojivo mešaju u dinamičnu i provokativnu literaturu, kakvu jidiš književnost do tada nije poznavala."

Delo mu je posvećeno Jevrejima istočne Evrope koji su živeli po getima i jevrejskim emigrantima u Americi. Izborom maternjeg jezika, dugo je bio osuđen na vrlo uzak krug čitalaca jidiša (na koji je i prevodio - Knuta Hamsuna, Remarka, „Čarobni breg" Tomasa Mana).

Posle objavljivanja pripovetke „Gimpel Luda", 1953. godine, u engleskom prevodu Sola Beloua, na velika vrata ulazi u svetsku književnost. Prevode ga sve više, već sredinom šezdesetih jedan je od najpopularnijih pisaca u Americi. Punu svetsku reputaciju stiče dobijanjem Nobelove nagrade, 1978. godine. Preminuo je 24. jula 1991. godine u Majamiju.

Autor je niz zbirki priča, poput čuvene „Metuzalemova smrt i druge priče", i slavnih romana, prevedenih i na srpski: „Mađioničar iz Lublina", „Sotona u Goraju", „Ludak", „Neprijatelji", „Rob", „Senke na Hadsonu"... Autobigrafsko delo je „U sudnici mog oca"..