Dvorska Luda, Džejms Paterson

O knjizi

Vrativši se kući iz prvog krstaškog rata, Ig de Lik otkriva da mu je selo opljačkano i da su mu ženu odveli vitezovi koji su u potrazi za relikvijom vrednijom od bilo kog evropskog prestola. Samo ukoliko se preruši u dvorsku ludu moći će da se uvuče u zamak gde veruje da mu je zatočena žena...

Pripovedan u žestokom ritmu, kakav je Patersona i proslavio u romanima o Aleksu Krosu (Prikrade se pauk, Poljubi devojke), roman Dvorska luda predstavlja spoj nostalgične avanture, akcije od koje zastaje dah i napetosti koja rasteruje san.

Kritika

"Kompozicija Patersonovih trilera podseća na konstrukciju tobogana u zabavnom parku."
Associated Press

O Autoru

Iako kao svog omiljenog autora često navodi Markesa, Džejms Paterson priznaje da su na njega najinspirativnije delovali filmovi Dan šakala i Isterivač đavola. U intervjuu datom listu Chicago Tribune 2001. godine, on kaže: "U jednom momentu sam odlučio da u meni ne leži Uliks, ali da bi mogao ležati Dan šakala." Ta odluka dovela je do brojnih pojavljivanja Patersonovog imena na listama bestselera i preko 20 napisanih romana.

Pošto je napisao nekoliko uspešnih trilera, Paterson je ranih devedesetih došao na ideju da kreira lik Afro-američkog heroja u okviru tog žanra. Ideja je rezultovala nizom bestselera, čiji je glavni akter, forenzički psiholog Aleks Kros, postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za dva filma (Poljubi devojke, 1997. i Prikrada se pauk, 2001., oba sa Morganom Frimenom u ulozi Krosa).

Paterson je autor čije pisanje nije ograničeno na žanr koji mu je doneo najviše uspeha. Godine 1998. objavio je naučno-fantastični roman Kad dune vetar (When the wind blows) koji za temu ima posledice eksperimenata u bioinženjeringu, a 2001. pojavljuje se Suzanin dnevnik za Nikolasa, roman koji je kritičar Njujork Tajmsa Dženet Maslin po snazi uporedila sa Mostovima okruga Medison.

Džejms Paterson živi u Palm Biču na Floridi, gde radi kao direktor marketinške agencije. Dobitnik je nagrade Edgar, koja se dodeljuje za najbolja debitantska ostvarenja u oblasti kriminalističkog žanra, za roman The Thomas Berryman Number, 1977. Prema sopstvenom priznanju, ambicija mu je da bude "kralj okretača stranica" (The King of Page-turners).