Severna Svetlost, Filip Pulman

*** O knjizi ***

Severna svetlost čini prvi tom priče i tri dela. Prvi tom je smešten u svetu poput našeg, mada na mnogo načina drugačijem. Drugi tom je delimično smešten u svetu koji poznajemo. Treći se kreće između mnogih svetova.

Dvanaestogodišnja Lajra živi kao usvojenica u koledžu Džordan. Njen život se okreće naglavačke pojavljivanjem dva moćna posetioca. Prvi je njen zastrašujući ujak, Lord Asrijel, koji naučnicima koledža prikazuje dokaze čudne pojave na dalekom severu, kao što su fotografije tajanstvene nebeske pojave pod imenom Prah i nejasnih obrisa grada unutar Aurore Borealis za koji on pretpostavlja da je deo nekog drugog sveta. Drugi posetilac, gospođa Koulter, zagonetna naučnica i istraživač, obasipa Lajru pažnjom koja joj je nedostajala kod njenog ujaka. Ali, ništa nije onako kao što izgleda. Uskoro Lajra biva uvučena u veliku avanturu na Severu gde će doći sve do naučne stanice u kojoj se izvode eksperimenti suviše strašni da bi se o njima i pričalo. Da bi preživela ona mora da stigne tamo gde nije niko pre nje – iza Severne svetlosti…

*** Kritike ***

"Predivno napisana, šokantna, dirljiva, intelektualno zabavna, pokazuje veličanstvenu maštu... Na najjednostavnijem nivou svako će dobiti veliku priču."
Times Educational Supplement

"Knjiga kakva iskrsava veoma retko i odmah postaje klasika."
Junior Education

"Severna svetlost je za glavu i ramena iznad bilo kog konkurenta. Pažnju koju posvetite ovoj knjizi ona će stostruko nagraditi."
Book Review

"Ono što ova knjiga nudi jeste intelektualni izazov preispitivanja prirode ljudskog i božanskog kojem retko ko može da odoli."
New Statesman

"… pripada najvećim dometima moderne književnosti… njegovo pripovedanje namenjeno čitaocima od 9 do 99 godina (najmanje) nagoni kritičare da zadovoljno predu. … bogato satkana priča…"
The Evening Standard

"Ovaj izvanredni roman – hrabar i opasan – predstavlja ono najbolje što umetnost može da bude."
The Times

"Lajra i ostali junaci imaju mnogo više krvi i mesa nego što su to ikada imali stanovnici Tolkinovog sveta."
Daily Telegraph

*** O piscu ***

„Priče su najvažnija stvar na svetu. Bez priča ne bi smo bili ljudska bića.“

Filip Pulman je jedan od najpoštovanijih dečjih pisaca današnjice. Bio je kandidovan za gotovo sve nagrade za dečju književnost, a osvojio je nagradu Smartis (Zlatno priznanje za uzrast od 9 do 11 godina), kao i prestižnu Karnegijevu medalju za roman Severna svetlost. On je prvi dečji pisac koji je osvojio Vitbredovu nagradu, i to za roman Ćilibarski durbin.

Filip Pulman rođen je 1946. u Norviču i rane godine života je proveo putujući po svetu, budući da su mu i otac i očuh bili piloti. Deo detinjstva je proveden u Australiji, gde se Filip upoznao sa svetom stripova i posebno zavoleo Supermena i Betmena. Sa 11 godina vratio se u Britaniju, gde je u školi pod uticajem profesorke engleskog toliko zavoleo da čita da joj i dan danas šalje primerke svojih knjiga.

Po završenom koledžu, neko vreme je radio kao nastavnik i predavač na Vestminster koledžu, da bi se posle dvanaest godina potpuno predao pisanju. Prvi objavljen roman bio je tematski i žanrovski različit od onoga što će proslaviti Filipa Pulmana – dečje epske fantastike.

Filip Pulman za sebe kaže: „Prilično sam bezopasan i koristan. Želim da nastavim sa ovim što sad radim, i ne vidim razlog zašto ne bih. Ako pisanje postane protivzakonito, prekršiću zakon bez ikakvog dvoumljenja.“

*** Odlomak ***

Boca tokajca

Lajra i njen daimon išli su zamračenom Dvoranom, pazeći da se drže skraja kako ih ne bi videli iz kuhinje. Tri velika stola duž Dvorane već su bila postavljena; pribor i čaše hvatali su oskudnu svetlost koja je u odaju dopirala, a dugačke klupe bile su izvučene i spremne za goste. Portreti nekadašnjih Upravnika visili su u pomrčini visoko na zidovima. Lajra priđe platformi, osvrnu se prema kuhinjskim vratima i, ne videvši nikoga, pope se do Visokog stola. Mesta za ovim stolom bila su ukrašena zlatom, a ne srebrom, a četrnaest sedišta nisu bila hrastove klupe, nego stolice od mahagonija sa somotskim jastucima.
Lajra zastade kraj Upravnikove stolice i kucnu blago najveću čašu noktom. Zvuk jasno odjeknu Dvoranom.
„Ti ovo ne shvataš ozbiljno”, prošaputa njen daimon. „Pazi kako se ponašaš.”
Ime njenog daimona bilo je Pantalaimon i trenutno je imao oblik moljca, i to tamnosmeđeg, kako se ne bi video u tami Dvorane.
„Isuviše buke prave u kuhinji da bi išta čuli”, odgovori mu Lajra šapatom. „A Domoupravitelj ne ulazi pre prvog zvona. Prestani da paničiš.”
Ali ona ipak položi dlan na zvonki kristal, a Pantalaimon odleprša napred i prođe kroz odškrinuta vrata Salona na drugom kraju platforme. Vratio se trenutak kasnije.
„Tamo nema nikoga”, šapnuo je. „Ali moramo da požurimo.”
Pognuta iza Visokog stola, Lajra pohita kroz vrata u Salon. Tu se uspravila i pogledala naokolo. Jedino svetlo dopiralo je iz kamina. Pred njenim pogledom, cepanice se blago slegoše u blistavom plamenu i poslaše mlaz iskri u dimnjak. Veći deo života provela je u Koledžu, ali nikada još nije bila u Salonu; samo Naučnici i njihovi gosti imali su pristupa ovamo. Ženama je ulaz bio zabranjen; čak ni služavke nisu tu ulazile da čiste. To je bio isključivo Batlerov posao.
Pantalaimon joj se smesti na rame.
„Jesi li sad zadovoljna? Možemo li da idemo?”, šaputao je.
„Ne budi blesav! Hoću da razgledam!”
Bila je to velika prostorija, sa ovalnim stolom od uglačanog ružinog drveta na kom su se nalazile razne boce i čaše i srebrni pribor za pušenje sa mnoštvom lula. Na pomoćnom stočiću pored stajali su plamenik i korpa s čaurama maka.
„Lepo se goste, zar ne, Pan?”, reče ona ispod glasa.
Sela je u jednu stolicu presvučenu zelenom kožom. Bila je tako duboka da je gotovo ležala u njoj; zatim se ponovo uspravila, podvila noge ispod sebe i stala da razgleda portrete na zidovima. Još starih Naučnika, verovatno, odevenih u toge, s bradama, mrgodnih lica, zurilo je iz svojih okvira sa svečanim neodobravanjem.
„Šta misliš, o čemu razgovaraju?”, upita Lajra, odnosno zausti, jer pre nego što je dovršila pitanje začu glasove iza vrata.
„Iza stolice – brzo!”, šapnu Pantalaimon. Lajra u tren oka skoči sa stolice i čučnu iza nje. Nije to bilo baš najbolje skrovište; odabrala je stolicu baš u sredini sobe. Ako ne bude sasvim tiha...
Vrata se otvoriše i svetlost izmeni izgled sobe. Jedan od ljudi koji su ušli uneo je lampu i spustio je na pomoćni stočić. Lajra je videla njegove noge u tamnozelenim pantalonama i sjajnim crnim cipelama. Sluga.
Zatim jedan duboki glas reče: „Da li je lord Asrijel već stigao?”
To je bio Upravnik. Zadržavajući dah, Lajra vide kako slugin daimon (pas, kao i većina daimona slugu) utrčava i tiho mu seda do nogu. Onda je videla i Upravnikove noge, u izlizanim crnim cipelama koje je uvek nosio.
„Ne, Upravniče”, reče Batler. „A nema ni vesti iz Vazdušne luke.”
„Očekujem da će doći gladan. Odvedite ga pravo u Dvoranu, molim vas.”