Francuska Svita, Irina Nemirovska

*** O Knjizi :

KNJIGA 2006. GODINE NA WWW.AMAZON.COM

Francuska svita, roman napisan u vrtlogu istorije, dočarava nam, skoro poput direktnog prenosa, egzodus iz 1940. godine. U tragičnim okolnostima pomešale su se sve francuske porodice, od najbogatijih do najsiromašnijih. Irina Nemirovska traga za bezbrojnim malim kukavičkim ispadima i krhkim iskrama solidarnosti ljudi koji doživljavaju krah. Odbačene ljubavnice, krupni buržuji zgađeni svetinom, ranjenici ostavljeni na seoskim imanjima, tiskaju se nasumice bombardovanim putevima. Neprijatelj je postepeno osvojio preplašenu i bezvoljnu, klonulu zemlju. Selo Bisi je, poput tolikih drugih, bilo prinuđeno da primi nemačku vojsku. Meštani su ogorčeni, a napetost, uznemirenost, razočaranost uzimaju maha...

Francuska svita, roman sjajno napisan, uzbudljiv, prisan, dopunjen beleškama i prepiskom Irine Nemirovske, neumoljivo i sa izvanrednom pronicljivošću razotkriva previranja u duši svakog Francuza u vreme okupacije i oživljava uspavana sećanja.

*** O Piscu :

Rođena u Kijevu, Irena Nemirovski sa roditeljima dolazi u Pariz 1919, izbegavši iz sve crvenijeg Sovjetskog Saveza. Tu njen otac, preduzimljiv ukrajinski bankar zakratko vreme uspeva da obnovi porodično bogatstvo. Ona studira na Sorboni, stalno obilazi mondene balove i bankete između Bijarica i Azurne obale, govori jezike, stiče veze i druži se sa umetničkim kremom, pored ostalih sa Žanom Koktoom i Romenom Garijem.

Već 1929. postaje mezimica pariskih salona romanom David Golder, posle čega slede petnaest romana i biografska knjiga o Čehovu, dovoljno za ubedljivo mesto uknjiževnoj istoriji meduratne Francuske. Udaje se za biznismena jevrejskog porekla, Mihaila Epštajna. Ali, sutuacija posle 1939, početak Hitlerovog pohodana živote miliona Evropljana, dolazak Nemaca u Francusku i Petenov uspon nisu slutili na dobro, te Irena sa kćerkama Elizabet i Deniz beži u burgundsko seoce Isi-l-Evek, gde će joj se muž pridružiti kad izgubi pravo na rad. Gotovo svi dotadašnji obožavaoci preko noći joj okreću leđa. Pred sve izglednijom deportacijom, hvata se za preostalu slamku i preobraća u katoličanstvo. Ni to,a ni apeli da bude izuzeta iz sudbine svojih sunarodnika, upućeni nemačkoj ambasadi u Parizu i maršalu Petenu ne pomažu. Već 1942. godine, 13. jula (ili,prema nekim izvorima, 16. jula) dva žandarma zakucala su im na vrata da bi odveli Irenu i deportovali je za Aušvic.

Avgusta (19. ili 16. avgusta, hronike smrti nisu uvek precizne), Irena Nemirovski umire u Aušvicu, od tifusa. Oktobra iste godine i Mihaela Epštajnasa braćom i sestrom odveli su na istu adresu. Izvesno je da su ubrzo svi išcezli u gasnim komorama Aušvica.