Prvi Čovek Rima II - Put Slave, Kolin Mekalou

Kliknite na sliku da je uvelicate! Prvi Čovek Rima II - Put Slave, Kolin Mekalou
kliknite na slike za uvećani prikaz
Akcija, Sniženje, Novo ili Popust Kupon
Proizvođač: Laguna
Postavi Na:
Pitanja Štampaj
Ocena:
Ocena Posetilacca Broj ocena: 28
Cena Sa PDV-om: 690 din
Šifra Proizvoda: 6511
Vreme slanja:  2 - 3 radna dana
Isporuka: Teritorija Cele Srbije
Dostava: CityExpress
Masa za dostavu: 0.40 kg cena dostave
dodaj u korpuDodaj u Korpu Pomoć
SMS naručivanje
ili naručite telefonom
  • 011- 3047-098 - 09 - 17 h
  • 011- 3047-821 - 09 - 17 h
  • 011- 4045-460 - 09 - 17 h
  • 062- 217-224 - 09 - 17 h
  • Subotom - 09 - 15 h

Karakteristike proizvoda: Prvi Čovek Rima II - Put Slave, Kolin Mekalou

  • Put Slave
  • Drugi deo Trilogije Prvi Čovek Rima
  • Pisac : Kolin Mekalou
  • Format : 13 x 20 cm
  • Izdavač : Laguna
  • Broj strana : 280

Opis proizvoda: Prvi Čovek Rima II - Put Slave, Kolin Mekalou

*** O Knjizi :

INTERNACIONALNI BESTSELER

DRUGI ROMAN TRILOGIJE PRVI ČOVEK RIMA


U drugom delu trilogije Prvi čovek Rima, Kolin Mekalou nastavlja da na čudesan način oživljava jedno veličanstveno, davno prohujalo doba i priča večitu priču o ljudskoj strasti, pohlepi, hrabrosti, častohleplju i ljubavi.
Gaj Marije, napokon konzul, i Lucije Kornelije Sula, napokon senator, kreću za Afriku na čelu svoje neobične vojske da se jednom za svagda obračunaju sa neuhvatljivim i lukavim numidskim kraljem Jugurtom. Tokom tog pohoda, susrešće se s mnogim neobičnim ljudima, od prevrtljivih i sladostrasnih afričkih kraljeva, preko drskih konjanika s darom da nanjuše puževe, do tajanstvenih orijentalnih proročica. Put slave će ih voditi kroz pustinjske oaze do naizgled neosvojivih planinskih tvrđava i kroz strašni, krvavi metež bitaka protiv Jugurtine čuvene numidske konjice.
Za to vreme, germanska najezda približava se rimskim provincijama, i Rim joj u susret šalje veličanstvenu vojsku, na čijem su čelu dvojica vojskovođa koji ne samo da su nesposobni, već i ne podnose jedan drugog...
Ipak, Put slave nije samo priča o vojskovođama, bitkama, političarima i spletkama. U tom nemirnom vremenu dve mlade i lepe devojke, od kojih će jedna postati majka najvećeg od svih Rimljana, pokušavaju da ostvare svoje snove i izbore se za živote kojima žele da žive. Te njihove borbe imaće veoma različite ishode...
Put slave je dostojan nastavak Puta časti, čarobna i nezaboravna priča o velikoj epohi evropske civilizacije i o sudbinama ljudi uhvaćenih u kovitlac istorije.

*** O Piscu :

Kolin Mekalou je rođena u Velingtonu u Australiji, 1. juna 1937. godine, od roditelja Džejmsa i Loren Mekalou. Po obrazovanju lekar neurofiziolog, Mekalou je dala značajan doprinos medicini kao istraživač u oblasti neurofiziologije, kao predavač na univerzitetu Jejl i kao osnivač odeljenja za neurofiziologiju u sidnejskoj bolnici Royal North Shore.
Karijeru pisca otpočela je romanom Tim, iza koga je sledio internacionalni bestseler Ptice umiru pevajući. Pored ovih, Kolin Mekalou je napisala još devet romana, među kojima i trilogiju Prvi čovek Rima koju Lagunini čitaoci imaju prilike da upoznaju. Osim prozom, bavi se i pisanjem tekstova za pozorišne mjuzikle.

Kolin Mekalou živi sa mužem Rikom Robinsonom na ostrvu Norfolk u Južnom Pacifiku, daleko od obala Australije.

*** Odlomak :

Gaju Mariju je njegovo prvo konzulstvo značilo više nego ijednom konzulu pre njega. Krenuo je na inauguraciju prvog dana nove godine prethodno se postaravši da znamenja budu dobra i da se njegov beli bik najede drogiranog krmiva. Ozbiljan i dostojanstven, Marije je izgledao kao oličenje konzula. Visok i pravog držanja, odskakao je od ljudi koji su ga okruživali tog hladnog, ranog jutra; stariji konzul, Lucije Kasije Longin, bio je nizak i zdepast, toga mu nije dobro stajala, i bio je sasvim u senci svog mlađeg kolege.
A, i Lucije Kornelije Sula je napokon hodao kao senator, sa širokom purpurnom prugom na desnom ramenu tunike, u ulozi kvestora prateći svog konzula, Marija.
I mada nije imao fasces za januar, taj grimiznom trakom povezani snop pruća, koji će sve do februarskih kalendi biti u vlasništvu starijeg konzula Kasija, Marije je ipak sazvao zasedanje Senata za naredni dan.
„U ovom trenutku“, rekao je okupljenim senatorima, koji su se pojavili u velikom broju, „Rim mora da vodi rat na bar tri strane, ako ne računamo Španiju. Potrebni su nam vojnici koji će se boriti protiv kralja Jugurte, Skordiska u Makedoniji i Germana u Galiji. Međutim, u proteklih petnaest godina, od smrti Gaja Graha, mi smo izgubili šezdeset hiljada rimskih vojnika, izginulih na raznim bojištima. Na hiljade drugih, onesposobljeni su za vojnu službu. Ponavljam vam o kom vremenskom razdoblju govorim, uvaženi senatori – petnaest godina. Ni pola jednog pokolenja.“
Senat je bio veoma tih; među prisutnima je bio i Marko Junije Silen, koji je pre nešto manje od dve godine izgubio skoro trećinu te brojke, i koji se još i sad branio od optužbi za izdaju. Niko se ranije nije usudio da u Senatu izrekne taj strašni zbir, pa ipak su prisutni znali da je pravi iznos možda čak i veći od Marijevog. Ošamućeni zvučanjem brojki izgovorenih Marijevim seoskim naglaskom, senatori su ćutke slušali.
„Ne možemo da regrutujemo nove vojnike“, nastavio je Marije, „iz jednog jednostavnog razloga. Nemamo više ljudi. Vojno sposobnih rimskih građana i držalaca latinskih prava gotovo da više i nema, a kod Italika je stanje još i gore. Čak i ako nasilno regrutujemo ljude u svim oblastima južno od Arna, nećemo uspeti da sakupimo ni blizu onoliko vojnika koliko nam je potrebno za ovu godinu. Pretpostavljam da će se afrička armija, u snazi od šest legija, uvežbana i opremljena, vratiti u Italiju sa Kvintom Cecilijem Metelom, i da će je moj uvaženi kolega Lucije Kasije odvesti u Dalju Galiju. Makedonske legije, takođe, sačinjavaju propisno opremljeni veterani, i verujem da će nastaviti dobro da služe pod Markom Minucijem i njegovim mlađim bratom.“
Marije je zastao da udahne vazduh; Senat ga je i dalje slušao. „Ali nam ostaje problem nove afričke armije. Kvint Cecilije Metel je na raspolaganju imao šest punih legija. Smatram da ću moći da svedem taj broj na četiri legije, ako budem morao. Ali Rim nema četiri legije u rezervi! Da bih vam osvežio pamćenje, navešću vam tačne brojke od kojih se sastoji armija od četiri legije.“
Gaj Marije nije morao da se služi beleškama; samo je stajao na konzulskom podijumu, ispred svoje kurulske stolice od slonovače, i iznosio brojke po sećanju. „U punoj snazi: 5120 pešadinaca po legiji, plus 1280 neboraca slobodnjaka i još 1000 neboraca robova po legiji. Onda imamo i konjicu: jedinica od dve hiljade konjanika, uz još 2000 neboraca slobodnjaka koji se staraju o konjima. Prema tome, moram negde da nađem 20480 pešadinaca, 5120 neboraca slobodnjaka, 4000 neboraca robova, 2000 konjanika i 2000 neboraca konjušara.“
Preleteo je pogledom preko senatora. „Neborce nije nikada bilo teško regrutovati, i verujem da će tako biti i sada – za neborce nema imovinskih preduslova, oni mogu da budu siromašni kao brdski nadničari. Niti će konjica pričinjavati teškoće, jer je prošlo mnogo vremena otkada je Rim poslednji put u rat vodio rimske ili italske konjanike. Uvek ćemo naći ljude koji nam trebaju u zemljama poput Makedonije, Trakije, Ligurije i Prekoalpske Galije, a oni će već sa sobom povesti svoje konje i svoju poslugu.“
Napravio je dužu stanku, posmatrajući neke od prisutnih: Skaura i neuspešnog kandidata za konzula, Katula Cezara, Metela Dalmatinskog Vrhovnog pontifika, Gaja Memija, Lucija Kalpurnija Piza Cezonina, Scipiona Naziku, Gneja Domicija Ahenobarba. To su bili ljudi koje će slediti senatsko stado.
„Naša država je čuvarna, uvaženi senatori. Kada smo proterali kraljeve, odbacili smo zamisao o vojsci koju plaća država. Zbog toga smo ograničili vojnu službu samo na one ljude koji imaju dovoljan imetak da sami kupe svoje oružje, oklope i drugu opremu, i taj preduslov važi za sve vojnike, bili oni Rimljani, Latini ili Italici. Čovek koji poseduje imovinu ima šta i da brani. Stalo mu je do opstanka države i njegove imovine. On je spreman da ratuje da bi ih zaštitio. Zbog toga smo i bili neradi da stičemo prekomorske provincije.
Ali, nakon pobede nad Persejem, nismo uspeli u našim, hvale vrednim, pokušajima da uvedemo samoupravu u Makedoniji, zato što Makedonci ne razumeju drugi način upravljanja sem despotizma. Zato smo morali da stvorimo od Makedonije rimsku provinciju, jer nismo smeli da dozvolimo upade varvarskih plemena na zapadnu obalu Makedonije, koja je tako blizu našoj istočnoj obali. Pobeda nad Kartaginom nas je naterala da preuzmemo upravu nad kartaginskim posedima u Španiji, da ih ne bi prisvojila neka druga država. Dali smo glavninu afričke Kartagine numidskim kraljevima, a za sebe zadržali samo malu provinciju oko Kartagine same, da sprečimo obnavljanje punske države – a ipak, vidite šta se desilo zato što smo bili toliko velikodušni prema numidskim kraljevima! Sada moramo da zauzmemo Afriku da bismo zaštitili svoju malu provinciju, i zauvek uništili napadačke namere jednog čoveka, Jugurte. Jer dovoljan je samo jedan čovek, poštovani senatori, i mi smo u nevoljama! Kralj Atal nam je zaveštao Aziju, a mi još pokušavamo da izbegnemo obaveze koje tamo imamo! Gnej Domicije Ahenobarb je otvorio čitavu obalu Galije između Ligurije i Bliže Španije da bismo za našu vojsku imali bezbedan, romanizovan koridor između Italije i Španije – ali smo od njega morali da stvorimo još jednu provinciju.“
Nakašljao se; kakva tišina! „Naši vojnici sada idu u pohode van Italije. Dugo su odsutni, domovi i imanja im propadaju, žene su im neverne, ne začinju novu decu. A zbog toga vidimo sve manje i manje dobrovoljaca, i moramo sve češće prisilno da prikupljamo ljude. Nijedan seljak ili zanatlija ne želi da bude odvojen od kuće pet ili šest, ili čak sedam godina! A kada mu i damo otpust, dobri su izgledi da ćemo ga ubrzo ponovo pozvati, istog trenutka kada se dobrovoljci ne jave dobrovoljno.“
Njegov duboki glas postao je još ozbiljniji. „Ali je najvažnija od svega činjenica da je u proteklih petnaest godina previše tih ljudi izginulo! I nema ko da ih zameni. U Italiji više nema ljudi koji ispunjavaju imovinske uslove da bi postali vojnici tradicionalne rimske vojske.“
Glas mu se ponovo promenio, postao je snažniji i odjekivao je drevnim zdanjem, podignutim u vreme kralja Tula Hostilija. „Još od doba drugog rata protiv Kartagine, regrutni službenici su morali da žmure na jedno oko u vezi sa imovinskim uslovima. A od gubitka armije Karbona Mlađeg, pre šest godina, počeli smo da primamo u vojsku i ljude koji ne mogu da kupe sopstveni oklop, a kamoli ostalu opremu. Ali smo to radili kriomice, mimo zakona, i uvek kao krajnju meru.
Ti dani su za nama, uvaženi senatori. Ja, Gaj Marije, konzul Senata i Naroda Rima, objavljujem ovome domu nameru da regrutujem svoje vojnike, a ne da ih mobilišem – hoću vojnike koji žele da ratuju, a ne one koji bi radije ostali kod kuće! A gde ću naći tih dvadeset hiljada dobrovoljaca, sigurno se pitate? Odgovor je jednostavan! Naći ću ih među proleterima, u najnižem društvenom sloju, naći ću ih među ljudima isuviše siromašnim da bi bili deo jedne od pet klasa – naći ću svoje dobrovoljce među onima koji nemaju novca, nemaju imovine, a najčešće ni stalnog posla – naći ću svoje dobrovoljce među onima koji do sada nisu imali prilike da se bore za svoju otadžbinu, da se bore za Rim!“
Najpre se začuo žamor, koji je počinjao da raste i buja, sve dok čitav Senat nije grmeo: „Ne! Ne! Ne!“
Marije je strpljivo čekao, mirnog lica, zapljusnut gotovo opipljivim besom senatora, posmatrajući preteće pesnice, crvena lica, okružen bukom dve stotine stolica koje se preturaju i šuštanjem tógâ senatora koji su skakali na noge.
Graja je napokon zamrla; koliko god besni bili, znali su da nisu čuli sve, a radoznalost ume snažno da utiče čak i na gnevom obuzete ljude.
„Možete da urlate i kukate do sudnjega dana!“, povikao je Marije, kada je vika počela da jenjava. „Ali vam sada otvoreno kažem da ću to i sprovesti u delo! A vaša dozvola mi nije potrebna! Na tablicama nema zakona koji bi me u tome sprečio – ali za koji dan će postojati zakon koji će mi to izričito dozvoliti! Zakon po kome legalno izabrani visoki magistrat u nuždi za vojskom može da je regrutuje među onima koji nemaju ništa – među proleterima. Jer, senatori, ja ću izneti svoj zahtev pred Narod!“
„Nikada!“, povikao je Metel Dalmatinski.
„Samo preko mene mrtvog!“, povikao je Scipion Nazika.
„Ne! Ne! Ne!“, orio se Senat.
„Čekajte!“, povikao je usamljeni Skaurov glas. „Čekajte, čekajte! Dajte mi da mu odgovorim!“
Međutim, niko ga nije čuo. Kurija Hostilija, dom Senata još od osnivanja republike, drhtala je do temelja od huke razbesnelih senatora.
„Idemo!“, rekao je Marije, i krenuo iz Senata, praćen svojim kvestorom Sulom i svojim plebejskim tribunom, Titom Manlijem Mancinom.
Masa se okupila u Forumu na prvi nagoveštaj oluje, i Komicija je već bila puna Marijevih pristalica. Konzul Marije i plebejski tribun Mancin spustiše se niz stepenice Kurije, uz ivicu Komicije, i dođoše do rostre; kvestor Sula, patricij, ostade na stepenicama Senata.
„Slušajte, slušajte!“, povikao je Mancin. „Otvaram zasedanje Plebejske skupštine! Objavljujem contio, preliminarnu raspravu!“
Gaj Marije je stupio na podijum za govornike na rostri, i postavio se tako da je delimično bio okrenut ka Komiciji, a delimično otvorenom prostoru nižeg dela Foruma; ljudi na stepenicama zdanja Senata videli su mu leđa, a kada su svi senatori, osim onih nekoliko patricija, počeli da se spuštaju niz Komiciju kako bi mogli da ga pogledaju u lice i da mu dobacuju, redovi njegovih unapred pozvanih klijenata i pristalica su se zbili, preprečili im put, i nisu ih pustili dalje. Bilo je guranja i psovki, pretnji i udaraca, ali je Marijev živi zid izdržao. Na rostru su propuštena samo devetorica ostalih plebejskih tribuna, i stajali su tu u pozadini, ćutke razmišljajući da li je moguće staviti veto i izneti živu glavu.
„Narode Rima, kažu mi da ne smem da uradim ono što će obezbediti opstanak Rima!“, povikao je Marije. „Rimu su potrebni vojnici, Rimu su očajnički potrebni vojnici! Sa svih strana smo okruženi neprijateljima, a ipak je plemenitim i uvaženim senatorima, kao i obično, mnogo više stalo do očuvanja njihovog nasleđenog prava da vladaju, nego do opstanka republike! Oni su ti, narode Rima, koji su prosuli more rimske, latinske i italske krvi, tako što su mirne duše traćili živote ljudi iz slojeva koji su oduvek davale rimske vojnike! Jer, ja vam kažem, tih ljudi više nema! Oni koji nisu ostavili kosti na nekom bojištu, zahvaljujući pohlepi, oholosti i gluposti nekog konzula, postali su ili bogalji, pa više ne mogu u vojsku, ili su i sada u nekoj od legija!
Ali postoji još jedan izvor vojnika, izvor koji je spreman i željan da dobrovoljno popuni legije! Govorim o proleterima, građanima Rima ili Italije koji su suviše siromašni da bi imali pravo glasa u centurijama, suviše siromašni da bi imali imanje ili radnju, suviše siromašni da bi kupili vojničku opremu! Ali došlo je vreme, Narode Rima, da se hiljade i hiljade tih ljudi pozovu da urade nešto za Rim, a ne da samo stoje u redovima kada se deli besplatno žito, da se guraju na ulazima u Cirkus za vreme praznika, u potrazi za jeftinom zabavom, da rađaju sinove i kćeri koje ne mogu da prehrane! To što nemaju imetak ne znači i da su bezvredni! A ja prvi verujem da i oni vole Rim, isto kao i bilo koji imućan čovek! U stvari, verujem da je njihova ljubav prema Rimu daleko čistija od ljubavi koju pokazuje većina uvaženih senatora!“
Marije se ispravio i nekako narastao, široko raširio ruke, kao da hoće da zagrli čitav Rim. „Ovde sam sa kolegijem Tribuna kraj sebe da bih tražio od vas, Naroda, mandat za ono što Senat neće da mi da! Tražim od vas pravo da iskoristim vojničku snagu proletera! Hoću da ih od beskorisnih ništarija pretvorim u vojnike rimskih legija! Hoću da pružim proleterima zanimanje, budućnost za njih same i njihove porodice, časno zanimanje koje pruža mogućnost za napredak! Hoću da im pružim priliku da osete kako su poštovani i vredni, priliku da i oni doprinesu večnoj slavi Rima!“
Zastao je; Komicija ga je posmatrala u mukloj tišini, svi pogledi bili su prikovani na njegovo lice, na njegove prodorne oči, na njegove neustrašivo isturene grudi i bradu. „Uvaženi i plemeniti Senatori uskraćuju tu priliku tim hiljadama ljudi! Uskraćuju meni priliku da iskoristim njihovu snagu, njihovu odanost, njihovu ljubav prema Rimu! A zašto? Zato što senatori više vole Rim od mene? Ne! Zato što vole sebe i svoj stalež više nego što vole Rim ili bilo šta drugo! Zato sam došao pred vas, Narode Rima, da date meni – i Rimu! – ono što Senat neće! Dajte mi proletere, Narode Rima! Dajte mi siromašne i bedne! Dajte mi priliku da od njih stvorim građane kojima će se Rim ponositi, koje neće samo trpeti već će mu oni koristiti, građane opremljene i uvežbane, koje će država plaćati da joj služe kao vojnici, verno i srčano! Da li ćete mi dati to što tražim? Da li ćete dati Rimu ono što mu je potrebno?“
A onda izbiše povici, klicanje, trupkanje nogama, raskid s tradicijom dugom deset vekova. Devetorica plebejskih tribuna su se zgledali i bez reči složili da ne stave veto; jer je svakome od njih život bio mio.

Pogledajte ostale proizvode iz kategorije: Istorijski romani
Reklamacije, Zamena Proizvoda i Povraćaj Novca, Saobraznost (garancija)
Reklamacije: U slučaju da niste zadovoljni kupljenim proizvodom jer ne odgovara karakteristikama i opisu proizvoda sa ove stranice, smatrate da je proizvod neispravan ili da proizvod nije ispunio vaša očekivanja, imate pravo na reklamaciju kupljenog proizvoda u roku od 14 dana od dana isporuke proizvoda. Proizvod koji reklamirate mora sadržati sve pripadajuće elemente: proizvod, kompletnu dokumentaciju, originalno pakovanje, zaštitne elemente...Proizvod mora biti očišćen od tragova korišćenja i bez fizičkih oštećenja. Sve Za Kuću d.o.o. ne preuzima odgovornost za fizički oštećene proizvode ili proizvode koji su oštećeni nenamenskim korišćenjem. Detalje o načinu vraćanja proizvoda i ostalim pravima i obavezama možete pronaći na poleđini računa. Budite sigurni da ćemo sve opravdane reklamacije prihvatiti i u zavisnosti od Vaših zahteva vratiti novac, zameniti ili popraviti proizvod. Prijave reklamacija kao i detaljne informacije o pravima i obavezama kupca ili prodavca možete pronaći na: Prijava Reklamacija | Zakon O Zaštiti Potrošača | Prava i Obaveze |

Saobraznost (Garancija): Ukoliko u karakteristikama ili opisu proizvoda nije drugačije navedeno garancija (saobraznost) važi 2 godine od datuma kupovine proizvoda. Izjava Prodavca
Naručivanje telefonom
Ukoliko iz bilo kog razloga niste u mogućnosti da naparvite narudžbenicu na regularan način preko sajta koristeći dugme "Dodaj u korpu", možete to učiniti i telefonom na sledeći način:
  1. Pozovite broj 011/30-47-098, 011/30-47-821 ili 062/217-224 (radnim danima od 09 do 17 i subotom od 09-15 časova)
  2. Poželjno je da imate email adresu! Na e-mail adresu šaljemo poruke o promenama statusa narudžbenice.
  3. Izdiktirajte operateru šifru proizvoda - šifra ovog proizvoda je: 6511
  4. Operater će zapisati vaše podatke: ime, adresu isporuke, kontakt telefon i napraviti narudžbenicu.
  5. Nije moguće napraviti narudžbenicu ukoliko na ovoj stranici piše da je ARTIKAL RASPRODAT!
  6. Ukoliko naručujete na firmu potrebno je da izdiktirate i PIB broj firme
Kada operater napravi narudžbenicu informacije će biti poslate na Vašu email adresu. U poruci su navedeni svi detalji i informacije vezane za vašu narudžbenicu. U zavisnosti od izabranog načina plaćanja (pouzećem, uplatnicom, e-bankingom, karticom...) kreće proces pripreme i slanja pošiljke. Kada predamo pošiljku kurirskoj službi, šaljemo Vam obaveštenje na e-mail adresu sa informacijom da je pošiljka poslata i da je možete sutradan očekivati na adresi isporuke. Uz pošiljku dobijate račun i garantni list / izjavu o saobraznosti.

Molimo vas da ovaj telefon koristite za pravljenje telefonske narudžbenice, a ne za postavljanje tehničkih pitanja u vezi sa proizvodom. Operateri, zbog velikog broja artikala, nisu osposobljeni da vam daju tehničke informacije o proizvodima. Za tu svrhu molimo vas da nam pošaljete email poruku sa dodatnim pitanjima čiji link se nalazi ispod slike proizvoda na ovoj stranici. Email će biti prosleđen editoru ili autoru kategorije iz koje je proizvod, koji će Vam dati precizne podatke o proizvodu.
SMS Naručivanje
Da biste napravili narudžbenicu SMS porukom potrebno je da na broj 062 217 224 pošaljete:
  • Sifra 6511, kolicina (za 1 komad kucate 1, za 3 komada 3), Ime i prezime, Adresu isporuke, Poštanski broj, Grad, Kontakt telefon, e-mail adresu (e-mail adresa nije obavezna)
  • Primer: Sifra 6511, 2, Pavle Milosevic, Obalska 18, 11000, Beograd, 063123123, pavmi@szk.com
  • Broj 062 217 224 koristite isključivo za pravljenje SMS narudžbenica. Na pozive ili pitanja poslata na ovaj broj telefona niko neće odgovarati.
  • Za uspešno kreiranje narudžbenice, neophodno je da pošaljete sve tražene podatke.
  • Potvrdu sa brojem narudžbenice dobićete SMS porukom, radnim danom od 09 do 17 h.
  • Narudžbenice kreirane SMS porukom plaćate kuriru prilikom preuzimanja pošiljke. Ukoliko naručujete na firmu ili želite drugi način plaćanje koristite klasične načine naručivanja.
LEGO Kocke Novogodisnja AKCIJA
Radna Anatomska Stolica Akcija
Novogodisnji Ukras Girlanda Sa Lampicama Akcija
Novogodisnja LED Pahulja i Novogodisnja Rasveta Akcija
Inhalatori kompresorski i ultrazvucni Akcija 3990 dinara
Rasprodaja Poslednji Komadi
Elektronski Sef Sa Dodatkom 2 KljuÄŤa Akcija 3999 dinara
Lazy Bag fotelje Akcija