Aparati za šećernu vunu

Jednostavno dodajte šećer, uključite mašinu i omotajte niti šećera oko drvenih štapića.
Šećer možete aromatizovati i obojiti pre dodavanja u mašinu i uživati u svojim kreacijama. Šećerna vuna može imati i razne ukuse: banana, malina, vanila, lubenica i čokolada. Odrasli, jednako kao i deca, uživaju u malim zadovoljstvima - a šećerna vata je definitivno jedno od njih!
Ko je izumeo šećernu vunu?
Mašina je konstruisana i patentirana u Americi 1897. godine od strane zubara Vilijama Morisona i poslastičara Džona Vortona. Dvojac je zajedno stvorio mašinu koja je zagrevala šećer kroz sito, stvarajući teksturu nalik na konac koju svi znamo i volimo. Dizajn mašine koju koristimo danas i dalje je neverovatno sličan prvoj "električnoj mašini za pamučni slatkiš". Međutim, jedna od najvećih razlika između slatkiša koji danas jedemo i slatkiša iz prošlosti je razlika u ukusu. Prvi slatkiš od pamuka prodat na svetskom sajmu u Sent Luisu uopšte nije bio aromatizovan i bio je bele boje. Mnogo decenija od tada pamučni slatkiši tradicionalno su bili samo ružičasti i plavi.
Kako je pamučna bombona dobila ime?
1921. godine drugi zubar po imenu Josef Lascauk, da bi izbegao povezanost sa originalnim slatkišem koji su stvorili Morison i Vorton, odlučio da svoju verziju poslastice plasira na tržište kao "cotton candy" ili "slatkiš od pamuka". Smatrao je da poslastica liči na pamuk uzgajan u Luizijani, državi u kojoj je boravio. U Australiji ovaj slatkiš je pozat pod nazivom - vilinski konac. U Srbiji se zbog teksture šećernih niti namotanih na drveni štapić koji podseća na drvenu preslicu, ova poslastica naziva šećerna vuna ili šećerna vata, a vi je uz malo truda i sa pravim saveznikom u kuhinji možete napraviti i u svom domu.
Dan šećerne vune je nacionalni praznik u SAD i slavi se 7. decembra.