Ilijada, Homer

*** O Knjizi *** Radnja Ilijade događa se poslednje, tj. desete godine trojanskog rata. Ona opeva srdnju Ahilejevu i njene posledice do sahrane Hektorove. Prema sadržaju mogu se razlikovati četiri dela Ilijade: u prvom delu, uvodu, peva se kako se Ahilej razgnevio što mu je Agamemnon, vrhovni vojskovođa, oteo robinjicu Brisejidu; u drugom delu opevaju se ahejske borbe s Trojancima dok se Ahilej gnevi; u trećem delu kako se Ahilej pomirio s Agamemnonom i polazi ponovo u borbu; u četvrtom se kazuje kako je Prijam otkupio Hektora. Homerov stih, koga nema ni u jednoj drugoj književnosti, nikad nije dosadan on je čudesno elastičan, neprestano se menja, a ipak ostaje svagda jednak. *** O Autoru *** HOMER IX ili VIII v. pre n. e. Najstariji je evropski pesnik, poštovan tokom čitave antike kao tvorac Ilijade i Odiseje; njemu su kasnije pripisivane i druge pesme, ali pogrešno (npr. Batrahomiomahija i Homerske himne) Domovina mu je, verovatno, bila jonska Mala Azija; o njegovom životu ne znamo ništa. U Ilijadi starijem epu priča se o gnevu Ahila, koga je uvredio Agamenon u Trojanskom ratu, i završava se Hektorovom smrću. Odiseja je ep o Odisejevim lutanjima i njegovom povratku iz Troje kući, na Itaku. U oba epa glavna radnje se prekida više ili manje razrađenim epizodama; mogu se primetiti čak i protivrečnosti: njih su primećivali već antički filozofi. Iz tih istraživanja nastalo tzv. „homersko pitanje". koje ni do danas nije razrešeno: da li je Ilijada (odn Odiseja), u nama poznatom obliku, celina kakvu je stvorio Homer ili je sastavljena iz delova. Da li se, dakle, Homer nalazi na početku, kao pesnik koji je delo završio i sredio? Ni jedan ni drugi ep nemaju jedinstvenu kompoziciju: tako je, na primer, u Odiseji prvobitno samostalna Telemakija pridodata tek na kraju, u poslednjoj redakciji, kao 1. knjiga U Ilijadi je stanje teže: tako je kasnije više cenjena 24. knjiga od 10. knjige. Više se ne misli kao u Lahmanovo vreme, da su prvobitno posebne pesme sjedinjene u celinu, već pre da je smišljeno proširena jedna Prailijada, čiji se pesnik, verovatno, zvao Homer. - Stih je daktil i heksametar, koji ovde već ima svoj klasičan, kasnije jedva malo izmenjen oblik. Jezik predstavlja mešavinu jonskih i eolskili primesa. Podela na 24 pevanja potiče tek iz aleksandrijskog doba.