Čudotvorac, Teri Pračet

*** O Knjizi :

Bio jednom osmi sin osmog sina. On je, sasvim prirodno, bio čarobnjak. I tu je trebalo da bude kraj. Međutim (iz razloga u koje bi bilo bolje da se ne upuštamo), imao je sedam sinova. A onda je dobio osmog sina… čarobnjaka na kvadrat… tvorca čuda… Čudotvorca.

RINSVIND I PRTLJAG SE VRAĆAJU U TRENUTKU KADA SE DISKSVET SUOČAVA SA SVOJIM NAJVEĆIM – I NAJSMEŠNIJIM – IZAZOVOM DO SADA.

*** O Autoru :

Teri Pračet je rođen 1948, i još nije umro. Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao da postoji u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima u tom poslu napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko verovati.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. On piše knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno ga optužuju za literarnost.

Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i ćerkom Rianom. On kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti.

www.terrypratchettbooks.com

*** Odlomak Iz Knjige :

Bio jednom jedan čovek i imao osam sinova. Sem toga, on nije bio ništa više od zareza na stranici Istorije. Tužno je to, ali o nekim ljudima može se reći samo toliko.

Ali osmi sin odrastao je i oženio se i imao osam sinova, i zato što postoji samo jedno zanimanje prikladno osmom sinu osmog sina, postao je čarobnjak. I postao je mudar i moćan, ili ako ništa drugo, ono barem moćan, i nosio je špicastu kapu i tu je priča mogla da se završi...

Tu je trebalo da se završi...

Ali suprotno Kodeksu magije i svakako protivno svakom razumu – izuzev razumu srca, koji je topao i zapetljan i, pa, nerazuman – napustio je magijske dveri, zaljubio se i oženio, mada možda ne baš tim redosledom.

I on je imao sedam sinova, svaki još u kolevci moćan kao bilo koji čarobnjak na svetu.

A onda je dobio osmog sina...

Čarobnjaka na kvadrat. Tvorca čuda.

Čudotvorca.



* * *



Letnja oluja valjala se oko peščanih hridina. Daleko ispod, more je srkalo šljunak, bučno kao starac s jednim zubom kad se dočepa lilihipa. Nekoliko galebova lenjo je lebdelo na vazdušnoj struji, čekajući da se nešto dogodi.

A čarobnjakov otac je sedeo između poljskih karanfila i uskomešane morske trave na ivici hridi, držeći dete u naručju, gledajući u more.

Tamo su se navlačili crni oblaci na svom putu ka kopnu, a svetlost koju su gurali pred sobom imala je onu gustinu sirupa koja se dobija pre zaista ozbiljne oluje.

Okrenuo se prema iznenadnoj tišini iza sebe i ugledao, očima crvenim od suza, visoku zaorgnutu priliku u crnoj odori.

Ipslor Crveni? reče ona. Glas je bio šupalj poput pećine i gust kao neutronska zvezda.

Ipslor se osmehnu užasnim osmehom iznenadno poludelog i podiže dete prema Smrti na uvid.

‘Moj sin’, reče. ‘Nazvaću ga Koin.’