Blago, Klajv Kasler

O knjizi

Klajv Kasler je najpopularniji svetski pisac avanturističkih romana. Upoznajte ga u najboljem svetlu!

EKSPLOZIVNA TAJNA IZ PROŠLOSTI

391. godina nove ere

Fanatici uništavaju najveću riznicu znanja i blaga antičkog sveta – Veliku biblioteku i Aleksandrijski muzej. Ali grupa zaverenika tajno je izvukla najvrednije predmete i prevezla ih brodom do udaljene, napuštene zemlje gde su ih sakrili duboko u naročito iskopanom skrovištu...

1991. godina nove ere

Avion Ujedinjenih Nacija u kojem je Generalni sekretar pada u ledenim bespućima Grenlanda. Iza svega stoji monstruozno lukava teroristička zavera. Dirk Pit, dokazani specijalista za najteže zadatke, u blizini istražuje slučaj pokvarene ruske podmornice, i sada biva uhvaćen u vrtlog opasnih i složenih intriga. Uz njega je i lepa i senzualna Lili, arheolog koja je u okolini pronašla antički zlatni novčić, mnogo severnije nego što se moglo očekivati...

Dirkova potraga za aleksandrijskim blagom prepliće se sa njegovom borbom protiv sila nemilosrdnog međunarodnog terorizma u nezaboravnoj napetoj priči prepunoj akcije i uzbuđenja, koja se čita u dahu, od prve do poslednje stranice.

O Autoru

Klajv Kasler

Klajv Kasler je osoba koji ima 19 uzastopnih bestselera na listama Njujork tajmsa, čije knjige su prodate u preko 125 miliona primeraka, koji je pronašao veliki broj nestalih brodova i podmornica, koji ima doktorat Njujorškog državnog univerziteta i koji je kolekcionar starih automobila sa 85 modela u kolekciji, ali pre svega međunarodno priznati velemajstor akciono-avanturističkog žanra, objavljivan na više od 40 jezika u preko 100 zemalja.

Iza svih ovih zavidnih brojki stoji trideset godina duga karijera, otpočeta serijalom avantura u kojima je glavnu ulogu imao Kaslerov prvi junak Dirk Pit, čije će doživljaje čitaoci širom sveta imati prilike da prate u narednih 14 romana.

Pored literarnih dostignuća, Kasler je međunarodno priznat autoritet za pitanje potonulih i nestalih brodova i osnivač Nacionalne podvodne i morske agencije, organizacije posvećene zaštiti i očuvanju morskih površina. Kasler i njegova ekipa podvodnih stručnjaka otkrili su preko 60 potopljenih brodova, uključujući i prvu potopljenu podmornicu u II svetskom ratu. Ogranci agencije razvijeni su i u Australiji i Južnoj Africi.

Godine 1996. Kasler je napisao studiju o podvodnom istraživanju pod naslovom Morski lovci, koja je u naučnim krugovima doživela značajna priznanja, među kojima i prestižnu Lowell Thomas nagradu za podvodna istraživanja. I to nije sve. Pre nego što će se proslaviti avanturama Dirka Pita, Kasler je radio kao autor radio i TV reklama, koje su osvojile veliki broj nagrada, uključujući i najznačajniju nagradu u oblasti reklamne produkcije – nagradu na Kanskom filmskom festivalu.

Kasler trenutno razvija nekoliko filmskih scenarija po svojim romanima, piše i producira devetnaestodelni dokumentarni serijal nastao na osnovu Morskih lovaca i još uvek sakuplja stare automobile. Živi u planinama Kolorada.

Odlomak iz knjige

NEZNANA ZEMLJA

Mala treperava svetlost sablasno je plesala u tami tunela. Muškarac u vunenoj tunici koja mu je pokrivala kolena, zastade i podiže uljanu lampu iznad glave. Bledi sjaj plamena osvetlio je ljudsku figuru unutar kovčega od zlata i kristala, u isti mah bacajući grotesknu, drhtavu senku na uglačani kameni zid. Muškarac u tunici provede nekoliko trenutaka posmatrajući te oči bez vida, a zatim spusti lampu i okrenu se.
Proučavao je dugi niz nepokretnih prilika koje su stajale u samrtnoj tišini; bile su toliko brojne da se činilo kako se nižu u beskraj, polako nestajući u mraku dugačke pećine.
Junije Venator produži dalje; njegove kožne sandale klizile su neravnim podom tiho poput šapata. Tunel se postepeno proširio u prostranu galeriju. Penjući se skoro tri metra u visinu, nadsvođena tavanica bila je podeljena nizom nosećih lukova. Žlebovi urezani u krečnjaku spiralno su se spuštali niza zidove, kako bi voda koja curi odozgo mogla da oteče u duboke odvodne basene. Zidovi su bili prekriveni čipkom šupljina, ispunjenih hiljadama okruglih bronzanih zdela čudnovatog izgleda. Da nije bilo velikih drvenih sanduka koji su, svi do jednog, bili naređani u središtu izrezbarene odaje, za ovo zastrašujuće mesto neko bi mogao pogrešno da pomisli da su rimske katakombe.