KULTNI ROMAN PRODAT U VIŠE OD 4,5 MILIONA PRIMERAKA
Sistem je bio jednostavan. Svako ga je razumeo. Knjige su bile za spaljivanje, zajedno s kućama u kojima su bile sakrivane...
Gaj Montag je požarni brigadir čiji je posao da potpaljuje vatre i on je u njemu pronašao sebe. Time se bavi već deset godina i nikada nije dovodio u pitanje uživanje u ponoćnim racijama niti zadovoljstvo koje je donosio pogled na stranice koje nestaju u plamenu... Nikada se nije ni o čemu zapitao sve dok nije upoznao sedamnaestogodišnju devojku koja mu je ispričala o prošlim vremenima kada se ljudi nisu plašili...
Potom je upoznao profesora koji mu je ispričao o budućnosti u kojoj će ljudi moći da razmišljaju. I Gaj Montag iznenada shvata šta mu valja činiti...
*** Kritike ***
"Zastrašujući roman u svojim implikacijama... Bredberijeva vizija ovog pomahnitalog sveta, koji u mnogome podseća na ovaj naš, očaravajuća je."
The New York Times
*** O piscu ***
Život i delo Reja Bredberija kompleksni su i sveobuhvatni i prostor predviđen za predstavljanje pisaca suviše je mali da bi ovaj legendarni SF autor bio dostojno predstavljen. Sam pogled na neke od nagrada dovoljno govori: O. Henry Memorial Award; National Book Foundation Medal for Distinguished Contribution to American Letters, 2000; O. Henry Memorial Awards, 1947 and 1948; Master Nebula Award, 1988; Benjamin Franklin Award, 1954; World Fantasy Award, 1977. Činjenica da su nagrade pristizale tokom više od pedeset godina dokaz je da je Bredberijevo delo uvek aktuelno.
Veliki broj romana i priča od kojih su mnoge pretočene u filmove i televizijske serije ostali su iza autora koji nije završio čak ni srednju školu i koji je imao mnogo imena. Ako na koricama neke knjige pročitate imena Leonard Daglas, Vilijam Eliot, Daglas Spalding ili Leonard Spalding, znajte da je njihov autor čovek koji je između ostalog izjavljivao i sledeće:
„Tri godine sam proveo stojeći na uglu i prodajući novine, zarađujući 10 dolara nedeljno. Taj posao sam obavljao po tri sata svakog dana, a ostalo vreme sam pisao jer sam bio zaljubljen u pisanje. Odgovor na svako pisanje i karijeru pisca je ljubav.“
„Mrzim politiku. Ne volim ni jednu političku partiju. Niko ne bi trebalo da bude u partijama. Svako bi trebalo da bude individualan. svako ko je u partiji prestaje da misli.“
Verovatno je iz ovakvog Bredberijevog stava proistekla ideja za Farenhajt 451, roman o totalitarnom društvu u kom su knjige zabranjene i u kom Lagunini čitaoci imaju prilike da uživaju.
*** Odlomak ***
Ako vam daju papir na linije, pišite uzduž.
Huan Ramon Himenez
PRVI DEO
Ognjište i daždevnjak
Voleo je da spaljuje.
Posebno je voleo da gleda kako stvari bivaju prožderane, kako stvari crne i menjaju se. Držao je mesingani mlaznik, čeljust velikog pitona zanetog pljuvanjem svog otrovnog kerozina na svet, krv mu je bubnjala u glavi, a sopstvene šake podsetile su ga na ruke nekog zadivljujućeg dirigenta koji izvodi sve simfonije buktanja i paljevine da bi uništio dronjke i ugljenisane ruševine istorije. Neosetljivog temena pokrivenog šlemom, simbolično numerisanim 451, očiju punih narandžastog plamena od pomisli na ono što sledi, kresnuo je upaljač, a kuća skoči u halapljivoj vatri koja je večernje nebo raspalila u crveno i žuto i crno. Prošetao se kroz roj žiški. Više od svega želeo je da u oganj, kao u staroj šali, gurne koren belog sleza na štapiću dok uzlepetale, golubolike knjige umiru na tremu i travnjaku ispred kuće. Dok knjige lete u svetlucavim kovitima i plove na vetru potamnelom od plamena.
Montag se nacerio okrutno, onako kako se cere svi koje vatra oprlji i odbaci.
Znao je da će po povratku u požarnu stanicu možda u ogledalu namignuti sebi, putujućem zabavljaču našminkanom u crnca, čoveku obojenom nagorelom plutom. Kasnije, kad bude legao, u mraku će osetiti da mu je vreli osmeh i dalje prikovan za mišiće. Nikad mu nije silazio s lica taj osmeh, nikad, ni za tren, otkako zna za sebe.
Okačio je svoj šlem boje crnog tvrdokrilca i uglancao ga; uredno je obesio nezapaljivu jaknu; s uživanjem se istuširao, a onda, zviždućući i s rukama u džepovima, prešao preko gornjeg sprata požarne stanice i pao kroz rupu. U poslednjem trenutku, kad je katastrofa već izgledala neizbežna, izvukao je ruke iz džepova i prekinuo pad uhvativši se za zlatnu šipku. Uz cijukavu škripu zaustavio se na prst iznad betonskog poda u prizemlju.
Izašao je iz stanice i gluvom ponoćnom ulicom stigao do stanice metroa, odakle je tihi voz na vazdušni pogon bešumno otklizio duž svog podmazanog kanala u zemlji i zatim ga izbacio, glasno othuknuvši topao vazduh, ispred žućkasto popločanog lifta što se penjao ka predgrađu.
Zanet zviždukanjem, nošen povetarcem iz lifta, ulebdeo je u miran noćni vazduh. Krenuo je ka uglu, razmišljajući jedva određeno o nečemu sasvim neodređenom. Međutim, pre nego što je stigao do ugla, usporio je kao da je vetar dunuo niotkud, kao da ga je neko pozvao po imenu.
U poslednjih nekoliko noći spopadale su ga izuzetno nejasne slutnje tačno iza tog ugla, odakle se pod svetlošću zvezda pločnik protezao nadalje ka njegovoj kući. Stalno je osećao da je neko, trenutak pre nego što će on skrenuti, već bio tu. Vazduh je zračio posebnim mirom, kao da je neko stajao za uglom, ćutke, a onda neposredno pre njegovog dolaska prosto zašao u senu i pustio ga da prođe. Možda je njegov nos registrovao dašak parfema, možda mu je koža nadlanice ili lica osetila porast temperature na toj tački, gde bi telo neke osobe moglo nakratko da ugreje vazduh za deset stepeni.* Potpuno nerazumljivo. Kad god bi skrenuo, video bi samo beo, nepohaban, ispupčen pločnik, a jedne noći je nešto hitro možebiti i nestalo preko travnjaka, pre nego što je stigao da usredsredi pogled ili da progovori.
Međutim, večeras je usporio, gotovo stao. Njegov unutrašnji um, koji je zašao za ugao umesto njega, začu najtiši mogući šapat. Disanje? Ili je vazduh sabijen prosto zato što neko tu vrlo mirno stoji i čeka?
Skrenuo je.
Opalo jesenje lišće po pločniku okupanom mesečinom kovitlalo se tako da je devojka koja je tuda hodala izgledala skoro kao da ukočeno klizi, kao da je vetar i lišće nose napred. Glavu je napola sagnula da bi posmatrala svoje cipele kako komešaju virove lišća. Lice joj beše usko i mlečnobelo, stanište za svojevrsnu glad koja je sve dodirivala s neumornom radoznalošću. Pogled gotovo bezbojno iznenađen; crne oči toliko čvrsto uperene na svet da im nijedan pokret nije promicao. Haljina bela, puna šapata. Gotovo da je čuo pokrete njenih ruku dok je hodala, kao i beskrajno tih zvuk bele pometenosti na njenom licu kad je otkrila da je tek trenutak deli od čoveka koji stoji nasred pločnika i čeka.
Drveće je iz krošnji glasno pustilo svoju suvu kišu. Devojka stade i činilo se da će najednom ustuknuti, ali je samo posmatrala Montaga očima toliko tamnim i sjajnim i živim da se Montag osetio kao da je rekao nešto divno. Međutim, znao je da su mu se usne pokrenule tek toliko da izgovore „zdravo“, a kad mu se učinilo da su nju hipnotisali njegov daždevnjak na ruci i disk s feniksom na grudima, progovorio je ponovo:
„Naravno“, rekao je, „ti si naša nova susetka, zar ne?“
„A vi mora da ste“ – podigla je pogled sa simbolâ njegove profesije – „požarni brigadir.“ Glas joj je jenjavao.
„Čudno je što to kažeš.“
„Ja… znala bih to i žmureći“, polako je rekla.
„Šta – miris kerozina? Moja žena se stalno žali“, nasmejao se. „Ne može potpuno da se ispere.“
„Ne, ne može“, rekla je sa strahopoštovanjem.
Osetio je da ga ona obilazi, da ga okreće naglavačke, tiho ga trese i prazni mu džepove, a pri tom se i ne pomera s mesta.
„Kerozin je“, reče Montag jer se tišina otegla, „za mene čisti parfem.“
„Da li stvarno tako miriše?“
„Naravno. Zašto da ne?“
Malo je promislila o tome. „Ne znam.“ Okrenula se u pravcu njihovih kuća. „Smeta li vam da se vratim s vama? Ja sam Klaris Meklelan.“
„Klaris. Gaj Montag. Hajdemo. Zašto ovako kasno lutaš napolju? Koliko ti je godina?“
Šetali su duž posrebrenog pločnika kroz toplo-hladnu noć ispunjenu povetarcem. U vazduhu se osetio dašak svežih kajsija i jagoda, a on se osvrnu i shvati da je to sasvim nemoguće u ovo kasno doba godine.
Postojala je samo devojka koja je hodala pored njega, lica blistavog poput snega na mesečini, i znao je da ona sad pažljivo razmišlja o njegovim pitanjima i traži najbolje moguće odgovore.
„Pa“, rekla je, „imam sedamnaest godina i luda sam. Moj stric kaže da to uvek ide jedno s drugim. Kad te ljudi pitaju za godine, reče mi, uvek kaži da ti je sedamnaest i da si umobolna. Zar ovo nije divno doba noći za šetnju? Volim svašta da mirišem i svašta da gledam, a ponekad probdim celu noć šetajući se i onda posmatram izlazak sunca.“
Nastavili su da hodaju u tišini i ona napokon zamišljeno reče: „Znate, uopšte vas se ne plašim.“
Iznenadio se. „Zašto bi se plašila?“
„Mnogi se plaše. Požarnih brigadira, naime. Ali vi ste samo čovek, na kraju krajeva…“
U njenim očima video je sebe, uronjenog u dve svetlucave kapi bistre vode, tamnog i sićušnog i detaljnog – tu su i bore iznad njegovih usta, sve je tu – kao da su joj oči dva čudesna grumenčića ljubičastog ćilibara koji bi mogli da ga zarobe i zauvek očuvaju. Njeno lice, sada izloženo njegovom pogledu, beše krhak mlečni kristal osvetljen iznutra, blago i postojano. Nije to bila histerija električne lampe nego – šta? Nego začuđujuće ugodan i redak i pomalo laskav zrak sveće. Jednom, dok je bio mali, nestalo je struje, pa je njegova majka našla i upalila poslednju sveću; nakratko se oduvala prašina sa zaborava, nakratko je svetlost prostoru srubila ogromne dimenzije i udobno ga ušuškala oko njih, majke i sina, samih u kući, preobraženih nadom da struja neće doći baš tako skoro…
A onda je Klaris Meklelan rekla:
„Smem li da vas pitam? Kada ste postali brigadir?“
„U dvadesetoj, pre deset godina.“
„Da li ikada čitate knjige koje spaljujete?“
Nasmejao se. „To je protivzakonito!“
„Oh! Naravno.“
„Dobar je to posao. Ponedeljkom spali Milejevu, sredom Vitmena, petkom Foknera, spali ih u pepeo, a onda spali i pepeo. To je naša zvanična krilatica.“
Još su malo odmakli, kad je devojka rekla: „Je li tačno da su u davna vremena požarni brigadiri gasili vatru umesto da je pale?“
„Ne. Kuće nikad nisu bile zapaljive, veruj mi na reč.“
„Čudno. Jednom sam čula da su nekada davno u kućama nesrećnim slučajem izbijali požari i da su brigadiri bili dužni da zaustavljaju vatru.“
Nasmejao se.
Pogledajte ostale proizvode iz kategorije: Naučna Fantastika
Reklamacije, Zamena Proizvoda i Povraćaj Novca, Saobraznost (garancija)
Reklamacije: U slučaju da niste zadovoljni kupljenim proizvodom jer ne odgovara karakteristikama i opisu proizvoda sa ove stranice, smatrate da je proizvod neispravan ili da proizvod nije ispunio vaša očekivanja, imate pravo na reklamaciju kupljenog proizvoda u roku od 14 dana od dana isporuke proizvoda.
Proizvod koji reklamirate mora sadržati sve pripadajuće elemente: proizvod, kompletnu dokumentaciju, originalno pakovanje, zaštitne elemente...Proizvod mora biti očišćen od tragova korišćenja i bez fizičkih oštećenja. Sve Za Kuću d.o.o. ne preuzima odgovornost za fizički oštećene proizvode ili proizvode koji su oštećeni nenamenskim korišćenjem. Detalje o načinu vraćanja proizvoda i ostalim pravima i obavezama možete pronaći na poleđini računa. Budite sigurni da ćemo sve opravdane reklamacije prihvatiti i u zavisnosti od Vaših zahteva vratiti novac, zameniti ili popraviti proizvod. Prijave reklamacija kao i detaljne informacije o pravima i obavezama kupca ili prodavca možete pronaći na:Prijava Reklamacija | Zakon O Zaštiti Potrošača | Prava i Obaveze |
Saobraznost (Garancija): Ukoliko u karakteristikama ili opisu proizvoda nije drugačije navedeno garancija (saobraznost) važi 2 godine od datuma kupovine proizvoda. Izjava Prodavca
Ukoliko iz bilo kog razloga
niste u mogućnosti da naparvite narudžbenicu na regularan način
preko sajta koristeći dugme "Dodaj u korpu", možete to učiniti
i telefonom na sledeći način:
Pozovite broj 011/30-47-098, 011/30-47-821 ili 062/217-224 (radnim danima od 09 do 17 i subotom od 09-15 časova)
Poželjno je da imate email adresu! Na e-mail adresu šaljemo poruke o promenama statusa narudžbenice.
Izdiktirajte operateru šifru proizvoda - šifra ovog proizvoda je: 6368
Operater će zapisati vaše podatke: ime, adresu isporuke, kontakt telefon i napraviti narudžbenicu.
Nije moguće napraviti narudžbenicu ukoliko na ovoj stranici piše da je ARTIKAL RASPRODAT!
Ukoliko naručujete na firmu potrebno je da izdiktirate i PIB broj firme
Kada operater napravi narudžbenicu informacije će biti poslate na Vašu
email adresu. U poruci su navedeni svi detalji i informacije vezane za
vašu narudžbenicu. U zavisnosti od izabranog načina plaćanja (pouzećem, uplatnicom, e-bankingom, karticom...) kreće proces pripreme i slanja pošiljke.
Kada predamo pošiljku kurirskoj službi, šaljemo Vam
obaveštenje na e-mail adresu sa informacijom da je pošiljka poslata i da je možete sutradan
očekivati na adresi isporuke. Uz pošiljku dobijate račun i garantni
list / izjavu o saobraznosti.
Molimo vas da ovaj telefon koristite za pravljenje telefonske
narudžbenice, a ne za postavljanje tehničkih pitanja u vezi sa proizvodom.
Operateri, zbog velikog broja artikala, nisu osposobljeni da vam daju tehničke informacije
o proizvodima. Za tu svrhu molimo vas da nam pošaljete email poruku
sa dodatnim pitanjima čiji link se nalazi ispod slike
proizvoda na ovoj stranici. Email će biti prosleđen editoru ili autoru kategorije iz koje je proizvod, koji će Vam dati precizne podatke o proizvodu.
Da biste napravili narudžbenicu SMS porukom potrebno je da na broj 062 217 224 pošaljete:
Sifra 6368, kolicina (za 1 komad kucate 1, za 3 komada 3), Ime i prezime, Adresu isporuke, Poštanski broj, Grad, Kontakt telefon, e-mail adresu (e-mail adresa nije obavezna)
Broj 062 217 224 koristite isključivo za pravljenje SMS narudžbenica. Na pozive ili pitanja poslata na ovaj broj telefona niko neće odgovarati.
Za uspešno kreiranje narudžbenice, neophodno je da pošaljete sve tražene podatke.
Potvrdu sa brojem narudžbenice dobićete SMS porukom, radnim danom od 09 do 17 h.
Narudžbenice kreirane SMS porukom plaćate kuriru prilikom preuzimanja pošiljke. Ukoliko naručujete na firmu ili želite drugi način plaćanje koristite klasične načine naručivanja.
