Boja Magije, Teri Pračet

*** O Knjizi :

Na svetu koji leži na džinovskoj kornjači (nepoznatog pola), vesela, eksplozivna i uvrnuta ekspedicija kreće na put. Tu su: pohlepan, ali nevešt čarobnjak, naivni turista čiji se prtljag kreće na stotinama malih slatkih nožica, zmajevi koji postoje samo ako u njih verujete i naravno, IVICA planete...

JOŠ LUĐA I ORIGINALNIJA FANTASTIKA OD AUTOSTOPERSKOG VODIČA KROZ GALAKSIJU

*** Kritike :

`Penušavo, inventivno i zabavno`
Kirkus Rewievs

`Junački varvari, demonski monstrumi, prelepe princeze i vatreni zmajevi; svi su oni ovde, ali niko od njih ne radi stvari koje se od njega očekuju`
Publishers Weekly

`Nema kraja otkačenim čudima . . . ni jedna fantastika nije tako dosledno, inventivno luda . . . divlja i čudesna`
Isaac Asimov`s Science Fiction Magazine

`Njegova smesa otkačenih avantura je užitak . . . pametna u jeziku, likovima i situacijama`
Library Journal

*** O Autoru :

Teri Pračet je rođen 1948, i još nije umro. Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao da postoji u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima u tom poslu napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko verovati.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. On piše knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno ga optužuju za literarnost.

Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i ćerkom Rianom. On kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti.

www.terrypratchettbooks.com

*** Odlomak Iz Knjige :

Put od Ank-Morporka do Čirma je visok, beo i krivudav, potez od sto pedeset kilometara rupčaga i dopola ukopanog stenja, koji se uvija oko planina i ponire u umirujuće zelene doline tropskog drveća, prelazi lijanama isprepletene litice na škripavim mostovima od konopca i generalno gledajući više je živopisan nego koristan.

Živopisan. Bila je to nova reč za Rinsvinda čarobnjaka (dipl.mg. Nevidljivi Univerzitet [pao]). Bila je to jedna od mnogih koje je pokupio od kada su napustili zgarište Ank-Morporka. Tradicionalan je bila druga. Živopisan je značilo – odlučio je posle pažljivog promatranja okoline koja je inspirisala Dvocveta da upotrebi reč – da je predeo zastrašujuće strmoglav. Tradicionalno, korišćeno da opiše usputno selo kroz koje bi prošli, značilo je kužno i trošno.

Dvocvet je bio turista, prvi ikad viđen na Disksvetu. Turista, zaključio je Rinsvind, značilo je ‘idiot’.

Dok su opušteno jahali praćeni mirisom tamjana i zujanjem pčela, Rinsvind je analizirao događaje od poslednjih nekoliko dana. Iako je mali stranac očigledno bio poremećen, on je ipak bio širokogrud i značajno manje smrtonosan od polovine ljudi sa kojima je čarobnjak stupao u kontakt u gradu. Rinsvindu je bio simpatičan. Ne simpatisati ga bilo bi isto što i šutnuti kučence.

Trenutno je Dvocvet pokazivao veliko interesovanje za teoriju i praksu magije.

‘Sve mi se to čini prilično beskorisno’, reče. ‘Oduvek sam mislio, znaš, da čarobnjak samo kaže magične reči, i to je to. A ne sve to naporno memorisanje.’

Rinsvind se setno složi. Pokušao je da mu objasni da je magija jednom zaista bila divlja i nesputana, ali je ukroćena u maglama vremena od strane Starih, koji su je naveli da između ostalog poštuje Zakon održanja stvarnosti; ovo je zahtevalo da napor potreban da bi se postigao cilj bude jednak bez obzira na način postizanja. To je praktično značilo da je, recimo, stvaranje iluzije čaše vina bilo relativno lako, pošto je zahtevalo samo suptilno mešanje svetlosnih zraka. S druge strane, podizanje prave čaše vina u vazduh na visinu od jednog metra čistom mentalnom energijom, zahtevalo je nekoliko časova sistematskih priprema, ukoliko bi čarobnjak želeo da spreči jednostavan princip poluge da mu izbaci mozak kroz uši.

Nastavio je, dodavši da se nešto drevne magije još uvek može naći u svom sirovom stanju, prepoznatljiva – iniciranima – po osmougaonom obliku koje je pravio u kristalnoj strukturi prostor-vremena. Bio je tu metal ocitron, na primer, i gas oktogen. Oba su zračila opasne količine sirovih čini.

‘To je sve vrlo depresivno’, završi.

‘Depresivno?’

Rinsvind se okrenu u sedlu i pogleda Dvocvetov Prtljag, koji je trenutno kaskao na svojim malim nožicama, povremeno škljocajući poklopcem na leptirove. Uzdahnu.

‘Rinsvind misli da bi trebalo da bude u stanju da zauzda munju’, reče patuljasti slikar, koji je posmatrao usputne pejsaže sa svog malog dovratka na kutiji koja je visila oko Dvocvetovog vrata. On je čitavo jutro proveo slikajući živopisne poglede i tradicionalne scene za svog gazdu, i bilo mu je dopušteno da malo ohladi uz cigaru.

‘Kada sam rekao zauzdati nisam mislio zauzdati’, odbrusi Rinsvind. ‘Mislio sam, ovaj, jednostavno sam mislio – nemam pojma, prosto ne mogu da nađem pravu reč. Eto, mislim da bi svet treblo da bude nekako bolje organizovan.’

‘To je samo fantazija’, reče Dvocvet.