Piramide, Teri Pračet

*** O Knjizi :

To što je bio obučavan u Esnafu ubica u Ank-Morporku nije odgovaralo Tepiku za zadatak koji mu je poverila sudbina. Nasledio je presto pustinjske kraljevine Djelibejbi mnogo ranije nego što je očekivao (ni njegov otac nije bio oduševljen zbog toga), ali to je bio tek početak njegovih problema…

PIRAMIDE (KNJIGA IZLASKA) JE SEDMI ROMAN O DISKSVETU I NAJURNEBESNIJI DO SADA.

*** O Autoru :

Teri Pračet je rođen 1948, i još nije umro. Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao da postoji u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima u tom poslu napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko verovati.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. On piše knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno ga optužuju za literarnost.

Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i ćerkom Rianom. On kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti.

www.terrypratchettbooks.com

*** Odlomak Iz Knjige :

Ništa sem zvezda, rasutih po crnilu neba, kao da je Tvorac razbio vetrobran na svojim kolima ne zaustavivši se da pomete stakliće.

Ovo je bezdan između svetova, ledena dubina svemira u kojoj nema ničeg sem ponekog zalutalog molekula, nekoliko izgubljenih kometa i...

... kruga crnila koji se lagano kreće, oko preispituje perspektivu, i ono što je naizgled bila strahovita udaljenost međuzvezdanog kakoseonokaže postaje svet u tami, čije su zvezde svetla onoga što bi se velikodušno moglo nazvati civilizacijom.

Jer, dok se svet lenjo kotrlja, otkriva se da je u pitanju Disksvet – ravan, kružan i nošen kroz svemir na leđima četiri slona koji stoje na leđima Velikog A Tuina, jedine kornjače koja se ikada pojavila na Hercsprang-Raselovom dijagramu, kornjače dugačke petnaest hiljada kilometara, prekrivene mrazom mrtvih kometa, izbrazdane meteorima, s odsjajem u očima. Niko ne zna razlog za sve ovo, ali verovtno je u pitanju kvantum.

Mnogo toga neobičnog moglo bi se desiti na svetu koji leži na leđima takve kornjače.

Već se i dešava.

One zvezde dole su logorske vatre negde u pustinji i svetla udaljenih sela visoko u šumovitim planinama. Varošice su razmrljane magline, gradovi ogromna sazvežđa; veliki nabujali grad Ank-Morpork, na primer, sija kao par galaksija koje se sudaraju.

Ali ovde, daleko od velikih nastanjenih centara, gde se Kružno more susreće s pustinjom, vidi se linija hladne plave vatre. Plamenovi ledeni kao obronci Pakla palacaju prema nebu. Utvarna svetlost poigrava pustinjom.

Piramide drevne doline Djela ispuštaju svoju snagu u noć.

Energija koja kulja iz njihovih polukosmičkih vrhova mogla bi, u poglavljima koja slede, da osvetli mnoge misterije; zašto kornjače mrze filozofiju, zašto je previše religije loše po koze i šta je to što kućne pomoćnice zaista rade.

Ona će svakako pokazati kako bi naši preci razmišljali da su danas živi. Ljudi su se često bavili ovim pitanjem. Da li bi pohvalno mislili o modernom društvu, pitali su se, da li bi se divili današnjim dostignućima? A naravno, ovo promašuje suštinu. Ono što bi naši preci zaista mislili da su danas živi bilo bi: ‘Zašto je tako mračno ovde?’