Povrće - seme

Celer koji se uzgaja u vrtovima na glasu je kao vrlo vredna lekovita biljka. Sveže stabljike i lišće skupljaju se od maja do avgusta, a koren se iskopava od sredine septembra do sredine novembra.

Cvekla spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Iako se najčešće koristi koren, jestiva je čitava biljka i upotrebljava se preko cele godine.

Šargarepu možete posaditi u leje, ali i u saksiju, 10-ak dana posle poslednjeg mraza. Voli vlažnost, ali ne previše. Njene dobre osobine su mnogobrojne: blagotvorna je za jetru i dijetalnu ishranu.

Tikvice su omiljeno i široko zastupljeno povrće tokom proleća i leta. Nisu komplikovane za sadnju i uzgoj i mogu se gajiti u plastenicima i na otvorenom, u bašti.

Zelena salata sadrži umerenu količinu gorčine i limunske kiseline, koje poboljšavaju apetit i probavu. Bogata je vitaminima i mineralima i veoma jednostavno se priprema.

Ako hoćete brže da razmišljate jedite spanać, poručuju nutricionisti. Ako hoćete da imate dobro varenje, krvnu sliku i normalan holesterol, opet jedite spanać. Za dobar vid i oči bez katarakte, takođe je važan spanać...

Rotkvica je povrće koje nije zahtevno, a prva berba dolazi jako brzo, za samo trideset dana! Biljka podnosi umereno toplu i vlažnu klimu.

Za razliku od crvenog ili belog luka, praziluk se upotrebljava ceo i to ne samo kao začin, već kao samostalno povrće. Obiluje hranjivim i lekovitim stvarima.

Stari Rimljani su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju puno vina a da se ne napiju. Ovo možda i nije tačno, ali je tačno da peršun ima mnoga korisna svojstva za organizam.

Rotkvice su pravi vesnici proleća na našoj trpezi i prave vitaminske bombe! Najbolje vreme za uzgoj rotkvice su mart, april i septembar. Uslovi su tada najbolji - temperatura od 16°C i visoka vlažnost.

Plod krastavca je zelen, valjkast, tvrd, jestiv je i sirov. Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima i mineralima. Važan je deo ishrane svež ili konzerviran.

Praziluk nije osetljiv na niske temperature, pa je njegovo uzgajanje najlakše. Može se brati od početka jeseni pa sve do kraja proleća, i njegova upotreba je velika naročito zimi.

Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima.

Od sveg povrća, paradajz se najviše traži i koristi. Za to su zaslužni njegov prijatan ukus, razne mogućnosti upotrebe u domaćinstvu i bogatstvo hranljivih sastojaka.

Po prehrambenim i lekovitim svojstvima paškanat ili pastrnak spada u red najvrednijih povrtarskih kultura.

Zbog velikog prisustva obilja minerala i vitamina, spanać zovu kraljem povrća. Samo u sto grama ima oko 1.400 miligrama mineralnih sastojaka.

Rotkva, izuzetno lekovito povrće, posebno se preporučuje u zimskom periodu, kada organizam vapi za dobrom odbranom od infekcija i virusa. Japanci je nazivaju čistačem tela.

Rotkva, izuzetno lekovito povrće, posebno se preporučuje u zimskom periodu, kada organizam vapi za dobrom odbranom od infekcija i virusa. Japanci je nazivaju čistačem tela.

Rotkvice na varenje najbolje utiču kada se jedu sveže i sirove, pa ih jedite kao salatu ili prosto grickajte.

Zelena salata je zelena apoteka: smiruje nervnu napetost, jača srčani mišic, reguliše krvni pritisak i izbacuje višak vode iz organizma.

Slavni rimski lekar Galen je zabeležio: Sve teže uspevam da zaspim, što zbog starosti, što usled navike da radim do kasno u noć. Da bih rešio taj problem, svake večeri pojedem činiju salate.

Šargarepa je bogata mineralnim sastojcima pa se posebno preporučuje deci jer podstiče fizički razvoj, jača kosti i povećava otpornost od infekcija.

Duguljasti žuti feferoni lepo izgledaju u bašti i u saksiji, a i odličan su dodatak jelima. Od njih se može spremiti i zimnica. Paprika je, inače, vrlo cenjeno povrće zbog hranljivih i lekovitih svojstava.

Blitva je izuzetno korisna povrtarska biljka, srodnica je spanaća i uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišća.

Cvekla spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Iako se najčešće koristi koren, jestiva je čitava biljka i upotrebljava se preko cele godine.

Cvekla spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Iako se najčešće koristi koren, jestiva je čitava biljka i upotrebljava se preko cele godine.

Zahvaljujući velikom procentu vode, oko 95 odsto, niskom procentu šećera i odličnom ukusu i mirisu, dinja je idealno rešenje za letnje osvežnje.

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti. Ovo povrće ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje u slučaju brojnih bolesti i tegoba.

Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute.

Zahvaljujući velikom procentu vode, oko 95 odsto, niskom procentu šećera i odličnom ukusu i mirisu, dinja je idealno rešenje za letnje osvežnje.

Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima.

Duguljasti zeleni feferoni lepo izgledaju u bašti i u saksiji, a i odličan su dodatak jelima. Od njih se može spremiti i zimnica. Paprika je, inače, vrlo cenjeno povrće zbog hranljivih i lekovitih svojstava.

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti. Ovo povrće ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje u slučaju brojnih bolesti i tegoba.

Karfiol potiče iz Sredozemlja, a spada u krstašice, biljke koje unakrst formiraju list. Ima visoku hranjivu vrednost. Gaji se od ranog proleća do kasne jeseni iz rasada.

Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti. Ovo povrće ima antioksidansno i antiseptičko dejstvo, jača imunitet i povoljno deluje u slučaju brojnih bolesti i tegoba.

Keleraba predstavlja i savršeni izvor biljnih vlakana, važnih ne samo za varenje, već i za celokupno zdravlje organizma. Blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.

Plod krastavca je zelen, valjkast, tvrd, jestiv je i sirov. Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima i mineralima. Važan je deo ishrane svež ili konzerviran.

Krastavci su jedna od najboljih namirnica za opšte zdravlje i obično se o njima priča kao o super hrani.

Plod krastavca je zelen, valjkast, tvrd, jestiv je i sirov. Sastoji se od 97% vode, ima 9,7 kalorija na 100 grama. Bogat je vitaminima i mineralima. Važan je deo ishrane svež ili konzerviran.

Krastavac hidrira, olakšava gorušicu, eliminiše toksine, pun je vitamina, koži obezbeđuje neophodne minerale, pomaže kod varenja i mršavljenja, oporavlja oči, dobar je protiv kancera...

Brokoli se sve više preporučuje u ishrani kao zdrava hrana zbog bogatstva minerala i vitamina. Takođe, brokoli ima antioksidaciono dejstvo na organizam i poznat je kao čistač organizma od štetnih materija.

Salata je prirodno i potpuno neškodljivo sredstvo protiv nesanice. Pritom, sadrži umerenu količinu gorčine i limunske kiseline, koje poboljšavaju apetit i probavu.

Plavi patlidžan je zdrav za srce, jer sadrži dosta kalijuma, a vrlo malo masnoća i kalorija. Gaji se iz rasada u proleće, a u njegovim ljubičastoplavim plodovima možemo uživati krajem leta.

Keleraba se jede samo dok je mlada. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, pa može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče.

Grašak je izvor fitonutrijenata koji imaju snažna antiupalna svojstva, kao što su vitamini C i E, mineral cink i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline. Veoma je važan za ishranu!

Boranija je dobar i prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti. Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.