5.
Japanski stil dekoracije Azijskim bojama, dezenima i nameštajem
Boja:
U japanskim enterijerima se generalno koriste neutralne, prirodne
boje koje stvaraju jednostavnu pozadinu za mnoštvo efektnih
detalja. U enterijerima se naglašavaju efektni elementi arhitekture
zdanja, što često kao rezultat daje utisak geometrizacije prostora.
Prirodne boje dodatno daju utisak prostranstva i jednostavnosti,
koja je esencijalna karakteristika istočnjačke filozofije, kulture
i dizajna. Kada se u prostoru dizajniranom na ovaj način naglašava
neki detalj, to se obično čini indirektno, svetlijom nijansom
boje ili dominantnom teksturom.
Istočnjaci koriste čiste boje. Za razliku od zapadnjačke umetnosti
gde je uobičajena upotreba mešanih boja i dizajnerskih detalja,
na istoku se čeni upotreba jedne boje i jednostavnih poteza
četkicom. Zato je ova umetnost po svojoj prirodi jednostavnija,
ali često i izražajnija od zapadne.
U našoj kulturi se crna uglavnom i ne smatra pravom bojom, dok
je u istočnjačkim enterijerima ona jedan od osnovnih načina
izražavanja. Korišćenje crne boje daje orijentalnim prostorima
jasnu definiciju i formu, kao na primer kada se koristi za izvlačenje
jednostavnih dezena na paravanima od pirinčane hartije.
Teksture
i kontrast:
U nameštaju i površinama tradicionalnog japanskog doma dominiraju
prirodni materijali poput kedra, pirinčanog papira, bambusa
i pletene trske. Pored toga, često se koriste i teksturirana
svila, tatami podne obloge i tekstil ukrašen predivnim vezom
(koji se koristi i za kimona i druge odevne predmete).
Japanska kultura smisao života nalazi u savršenom balansu između
suprotnosti (jin i jang), pa ni enterijeri nisu izuzetak. U
suštini ovih rešenja se nalazi niz kontrasta i neobičnih suprotnosti
koje ipak stvaraju osećaj balansa i ravoteže. Dobar primer su
visoko uglačani i sjajni podovi prekriveni teškim, teksturiranim
tepisima, lakirana kutija za nakit postavljena na grub drveni
sto, ili beli kamenčići na uglačanom ležištu kade napravljenom
od crnog granita.
Izložba u svakoj sobi:
U domovima na Zapadu obično se akcenat baca na predmete koji
se nalaze po ivicama prostorije, kao što su kamin, neka slika
ili prozor sa lepim pogledom. Za razliku od toga, u istočnjačkim
enterijerima se u fokusu obično nalaze centralni delovi prostora,
kao što su mini atrijum, ili mala, lepo uređena izložba cveća,
umetničkih minijatura, keramike ili neka druga interesantna
kolekcija. U japanskim domovima se veoma često nalazi i poseban
komad nameštaja koji služi za izlaganje ovakvih predmeta, po
imenu tokonoma. Kolekcije ili kompozicije predmeta izložene
na ovakav način se najčešće koriste da izazovu dve vrste osećanja
kod posmatrača:
(1) prirodnu-organsku lepotu i svežinu, što se obično čini izlaganjem
neparnog broja predmeta prirodnog porekla, na primer tri osušene
grančice neke biljke u beloj šolji za čaj.
(2) osećanje uređenja i discipline, koje se postiže korišćenjem
parnog broja predmeta, na primer četiri simetrično postavljena
belutka na belom tanjiru.
Ove mini-izložbe se lako prilagođavaju godišnjem dobu ili Vašem
raspoloženju. Na primer, jedne nedelje može biti prikazan pergament,
a sledeće kolekcija šoljica za kafu ili čaj. U istočnoj kulturi
uobičajeno je da se vredni objekti brižljivo skladište i izlažu
na smenu (verovatno zbog ograničene količine prostora za izlaganje,
i da bi se izbeglo "vizuelno zagađenje" prostora,
koje izaziva ravnodušnost, čak i negativna osećanja prema predmetima
koji su Vam nekad bili dragi.) U Japanu su najčešće teme ovakvih
izložbi promena godišnjih doba, neka svetkovina ili počast nekom
dragom gostu. Ovaj minimalistički pristup u prvi plan izbacuje
kvalitet izloženih predmeta i veštinu majstora koji su ih izradili,
kao i osobe koja ih je aranžirala.
Nasuprot tome, na Zapadu se obično izlažu svi ukrasni predmeti
"na gomili" (verovatno jer se plašimo da će nam naići
u posetu neko ko nam je poklonio neki od tih predmeta, i da
će se uvrediti ako isti nije u centru pažnje). Zapadnjaci najčešće
ravnotežu postižu dodavanjem novih predmeta, dok bi istočnjak
harmoniju stvarao uklanjanjem suvišnog. Za njih je manje jednako
harmoničnije, red je savršenstvo, svaka stvar ima svoje mesto,
kao što i svako mesto ima sebi odgovarajuće stvari.
Nameštaj:
Nameštaj u ovakvim domovima je skoro uvek minimalistički i multifunkcionalan.
Na primer, dvosedi i trosedi se koriste i za sedenje i za spavanje,
poslužavnici se koriste i kao podmetači za obedovanje. Da bi
Vam dali ideju kako da svoj dom malo približite ovim idealima,
pročitajte sledeći pasus o kombinovanju istočnjačkih umetničkih
detalja u naše domove uređene po zapadnim merilima.
Antikviteti i Reprodukcije:
Evo nekoliko klasičnih istočnjačkih predmeta koji se relativno
lako mogu naći u specijalizovanim radnjama, a pomoću kojih se
može osvežiti skoro svaki zapadnjački uređen prostor:
Hibači: Hibači je mali stoni kamin (roštilj) na kome
su se u Japanu nekad podgrevali čaj, supa ili sake. Ovi predmeti
koji se tradicionalno ukrašavaju veštim gravurama ili oslikavanjem
su bili i ostali mesto okupljanja čitave porodice. Originalni
hibačiji su stajali u drvenim kutijama koje su služile da u
njih upada pepeo. Ove kuttije su često pravljene i od keramike,
ratana ili metala. Veliki hibačiji se mogu koristiti kao izložbeno
mesto za sitnije predmete, ili čak kao osnova za stakleni stočić.
Manji se danas mogu koristiti za hlađenje šampanjca ili vina,
ili kao vazna za sveže cveće ili podloga za ikebanu.
Kimono: Kimono je za japanskog umetnika isto što i slikarsko
platno za umetnika sa Zapada. Posebno su efektna svečana kimona
za venčanja i druge religiozne obrede. Ona se mogu izložiti
bilo gde, a najčešće se kače na zid poput slike, ili na dekorativne
čiviluke.
Obi: Obi je široko jastuče koje se nosi preko kimona.
Obi se može postaviti kao dekorativni stolnjak, ili se nekoliko
njih mogu okačiti iza kreveta, kao efektan naslon za glavu.
Tenigui: Ovo su četvrtasti komadi platna, nalik našoj
marami ili ešarpi, koji se mogu koristiti kao podmetači za ručavanje
ili prekrivači za manje komade nameštaja.
Keyaki: Ovo je vrsta atraktivno dekorisanih panela, nekadašnjih
pregrada ili vrata, koji se danas mogu iskoristiti kao ploča
za radni sto ili stočić za kafu.
Šolje za sake se, zavisno od veličine, mogu iskorisiti
kao saksije, osnove za lampe, ili vaznice.
Japanski dekorativni čiviluci se danas mogu koristiti
kao držači za peškire.
Od japanskog zmaja se mogu napraviti čarobne zavese za
tuširanje, ili dekoracije za zidove i tavanicu dečije sobe.
Od manjih zmajeva se mogu napraviti svileni jastučići za dnevnu
sobu.
Boja:
Teksture
i kontrast:
